Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić "pljunuo je u prijateljski ispruženu ruku Srbije" i time još jednom pokazao lice fanatika i obesmislio priče o centralizaciji BiH, ocenio je istoričar Predrag Marković.
U autorskom tekstu pod naslovom "Genijalnost doktora Harisa" u beogradskim "Večernjim novostima" Marković navodi da je akademska karijera Harisa Silajdžića, koji je doktorirao istoriju na prištinskom univerzitetu, "stidljivo prikazana" i da se ni u jednoj biografiji ne pominju godine završetka "raznih škola".
On je podsetio da je Silajdžić studirao arapski jezik i islamistiku u Libiji u vreme kada je ona bila sinonim za islamski fundamentalizam, jer je, verovatno, dobio stipendiju u toj zemlji.
"Da je mogao da bira, verovatno bi izabrao Kairo ili neki drugi prestižan fakultet za islam", ocenio je Marković.
On navodi da je Silajdžić, potom, na Kosovu i Metohiji doktorirao na albanskoj istoriji koju je tada studirao i Hašim Tači, u vreme kada je sarajevska katedra za istoriju bila veoma jaka.
Marković uočava da nigde ne piše kada je Silajdžić doktorirao, ali da činjenica da je deo doktorata objavio tek 1991. godine u 46. godini ukazuje na to da se "dosta namučio da stekne zvanje na Prištinskom univerzitetu, poznatom po ''visokim kriterijumima'' ".
"Dakle, čovek koji hoće da vlada multietničkom Bosnom, obrazovao se u zemlji ne baš čuvenoj po verskoj toleranciji, a u zrelim godinama završio je škole na Kosmetu u vreme kada su katedre za albanologiju i istoriju upravo perjanice borbe protiv srpske i jugoslovenske države", navodi Marković.
On zaključuje da Silajdžić obrazovanjem nikako nije pripremljen da bude tolerantan lider "složenog BiH mozaika".
"Živim neki život novi..."
- Čovek bez adrese.
.gif)
